Bible

1 Tada Solomon reče: „Gospod je rekao da će prebivati u gustoj tami. 2 Ja sam ti sagradio veličanstveni Dom, stan gde ćeš prebivati doveka.“ 3 Zatim se car okrenuo i blagoslovio sav zbor Izrailjev, dok je sav zbor Izrailjev stajao. 4 Tada reče: „Neka je blagosloven Gospod, Bog Izrailjev, koji je svojom rukom izvršio ono što je svojim ustima obećao mome ocu Davidu, rekavši: 5 ’Od dana kad sam izveo svoj narod iz Egipta, nisam izabrao grad među svim plemenima Izrailjevim da se sagradi Dom gde bi prebivalo moje ime. Nisam izabrao nijednog čoveka da vlada Izrailjem, mojim narodom. 6 Eto, izabrao sam da u Jerusalimu bude moje ime i izabrao sam Davida da vlada nad mojim narodom Izrailjem.’ 7 Moj otac David je naumio da sazida Dom imenu Gospoda, Boga Izrailjevog. 8 No, Gospod reče mome ocu Davidu: ’Dobro si učinio što si u svom srcu naumio da sazidaš Dom mome imenu. 9 Ipak, nećeš ti sagraditi Dom, nego će tvoj sin, koji je potekao iz tvojih bedara, sagraditi Dom mome imenu.’ 10 Gospod je održao obećanje, te sam ja nasledio svoga oca Davida na Izrailjevom prestolu, kako je Gospod obećao, i izgradio Dom imenu Gospoda, Boga Izrailjevog. 11 Postavio sam i Kovčeg, gde je savez Gospodnji, koji je on sklopio sa sinovima Izrailjevim.“ 12 Solomon je stao pred žrtvenik Gospodnji, ispred sveg zbora Izrailjevog i ispružio ruke. 13 Napravio je bronzano postolje i postavio ga na sredinu dvorišta. Bilo je dugo i široko pet lakata i tri lakta visoko. Tada je stao na njega, kleknuo ispred sveg zbora Izrailjevog, ispružio ruke prema nebu 14 i rekao: „O, Gospode, Bože Izrailjev, nema Boga kao što si ti ni na nebesima ni na zemlji, koji čuvaš savez i milost svojim slugama koji hodaju pred tobom svim svojim srcem. 15 Ti si ispunio što si rekao svome sluzi, mome ocu Davidu; što si rekao svojim ustima, to si izvršio svojom rukom, kao što je to danas. 16 A sad, Gospode, Bože Izrailjev, održi što si obećao svome sluzi, mome ocu Davidu, kad si rekao: ’Neće ti nestati potomka preda mnom koji će sedeti na Izrailjevom prestolu, samo ako tvoji sinovi budu pazili na svoj put i hodili po mom Zakonu, kao što si ti hodio preda mnom.’ 17 A sad, Gospode, Bože Izrailjev, neka se obistini tvoja reč, koju si rekao svome sluzi Davidu. 18 Ali zar će Bog zaista boraviti na zemlji sa ljudima? Ni najviša te nebesa ne mogu obuhvatiti, a kamoli ovaj Dom što sam sagradio. 19 Obazri se na molitvu sluge svoga i na njegovu molbu, Gospode Bože; poslušaj vapaj i molitvu, koju sluga tvoj upućuje pred tobom. 20 Neka tvoje oči motre na ovaj Dom i danju i noću, prema mestu za koje si rekao da ćeš tu staviti svoje ime, kako bi čuo molitvu koju ti sluga tvoj upućuje na ovom mestu. 21 Počuj preklinjanje svoga sluge i svoga naroda Izrailja kojim se mole na ovom mestu. Poslušaj s neba, s mesta gde prebivaš  —  poslušaj i oprosti. 22 Kad neko zgreši protiv svog bližnjega, te se od njega traži da se zakune, i on dođe i zakune se pred tvojim žrtvenikom u ovom Domu, 23 ti čuj s nebesa i deluj, te osudi onoga koji je učinio bezakonje svaljujući na njegovu glavu prema onome što je učinio. A pravednika nagradi prema njegovoj pravednosti. 24 Ako tvoj narod Izrailj bude poražen od neprijatelja zato što su zgrešili protiv tebe, ali se pokaju pred tobom i daju slavu tvome imenu, pa se pomole i preklinju za milost pred tobom u ovom Domu, 25 ti čuj na nebesima i oprosti greh svoga naroda Izrailja, i vrati ih u zemlju koju si dao njima i njihovim ocima. 26 Ako se nebo zatvori i ne daje kišu, jer su zgrešili protiv tebe, pa se pomole na ovom mestu, te odaju slavu tvome imenu i pokaju se za svoje grehe, pošto ih poniziš, 27 ti čuj na nebesima i oprosti greh svojih slugu, svoga naroda Izrailja. I kad ih naučiš dobrom putu da po njemu hode, pošalji kišu svojoj zemlji, koju si dao svome narodu u nasledstvo. 28 Ako zemlju zadesi glad, ili pomor, suša, kukolj, skakavci, gusenice, ili kad ih neprijatelji opkole u kojem od njihovih gradova; kakva god da je pošast ili bolest, 29 pa bilo ko od sveg tvog naroda Izrailja oseti tegobu i bol, pa uputi molitvu ili molbu šireći ruke prema ovom Domu, 30 usliši s nebesa, tvoga Prebivališta. Oprosti i daj svakome po svim njegovim delima, jer ti znaš njegovo srce  —  samo ti znaš srce ljudi  — 31 da bi te se bojali, da bi tvoje puteve sledili u sve dane dok žive u zemlji koju si dao njihovim ocima. 32 Ako i stranac, koji nije od tvog naroda Izrailja, dođe iz daleke zemlje radi tvog velikog imena, i tvoje moćne ruke i ispružene mišice  —  ako dođe i pomoli se u ovom Domu  — 33 usliši ga s nebesa, tvog Prebivališta, i učini sve za šta ti ovaj stranac zavapi, da bi narodi na zemlji upoznali tvoje ime i da bi te se bojali, kao tvoj narod Izrailj, i da bi znali da se tvoje ime priziva nad ovim Domom koji sam sagradio. 34 Ako tvoj narod izađe u boj protiv svojih neprijatelja putem kojim ga ti pošalješ, i oni se pomole tebi prema ovom gradu koji si izabrao, i prema Domu koji sam sagradio tvome imenu, 35 čuj s nebesa njihovu molitvu i njihovu molbu, te im dodeli pravdu. 36 Ako zgreše protiv tebe  —  jer nema čoveka koji ne čini greh  —  i ti se razgneviš na njih i izručiš ih njihovim neprijateljima, koji ih odvedu kao zarobljenike u zemlju, bilo daleko ili blizu, 37 ako tada dođu k sebi u zemlji u kojoj su zarobljeni i pokaju se, te se počnu moliti tebi u zemlji svojih porobljivača, govoreći: ’Zgrešili smo, učinili smo nepravdu, skrivili smo’, 38 pa se vrate k tebi svim srcem i svom dušom u zemlji ropstva gde su ih porobili, i pomole se tebi prema svojoj zemlji koju si dao njihovim ocima i prema gradu koji si izabrao i prema Domu koji sam sagradio za tvoje ime, 39 ti čuj s nebesa, tvog Prebivališta, njihovu molitvu i molbu, i učini im po pravdi. Tada oprosti svome narodu, koji je zgrešio protiv tebe. 40 A sada te molim, o, moj Bože, otvori svoje oči i ušima pažljivo poslušaj molitve sa ovog mesta. 41 Uzdigni se sad, o, Gospode Bože, na mesto svog počinka; ti i Kovčeg Sile tvoje! Sveštenici nek ogrnu spasenje, tvoji verni dobru nek se raduju. 42 O, Gospode Bože, ne okreći se od lica svog pomazanika i seti se saveza milosti prema Davidu, svom sluzi!“